Образовање у школама је могуће само захваљујући наставницима. Они деци помажу да развију суштинске вештине за свој будући професионални живот и постану активни и одговорни грађани. Међутим, већина држава ЕУ има проблема са мотивисањем младих наставника у задржавањем искусних наставника у тој професији, што повећава потребу за повећањем привлачности наставничке каријере.

Последњих година пуно четујемо, јер су различите платформе омогућило размену бројних различитих мишљења и гледишта. Исто важи и за образовање. Након приметних ефеката пандемије и промена у свету образовања постало је јасно да морамо да другачије радимо ствари. Али брзо смо се вратили познатој пракси и онда се све поново променило - појавио се озлоглашени ChatGPT. И све се променило. Поново.

Образовање може да игра кључну улогу у оспособљавању младих да схвате и усвоје знања, вештине и ставове како би се суочили са глобалним изазовима са којима ће се све чешће сретати током својих живота. Образовање за одрживост се бави питањима попут климатских промена, одрживог превоза, очувања културе и све је заступљеније у образовним политикама и активностима на националном нивоу и нивоу ЕУ.

Програм ОЕЦД-а за тестирање постигнућа ученика (ПИСА) мери компетенције младих из основних области: математике, читања и природних наука. Студија из 2022. обухватила је 690.000 ученика, који представљају 29 милиона 15-годишњака из 81 образовног система; учествовале су све земље ЕУ осим Луксембурга, а резултати студије објављени су децембра 2023.

Наставници играју виталну улогу у обликовању наших друштава. Упркос томе, чини се да ова професија постаје све мање привлачна јер је више од половине држава чланица ЕУ изразило забринутост због дефицита наставног кадра.

Укључивање младих умова у смислене грађанске активности представља велики изазов – и то изазов који се не може адекватно решити реториком или повременим постером на ком пише „Идите на гласање“.

 „Радна група за школе“ Европског образовног простора се фокусирала на политике и праксе процене у циљу подршке успешном и инклузивном образовању. У овом интервјуу ћемо чути више о исходима.  

Приликом уласка у било коју школу, приметићете њен физички простор, писане норме, културу међуљудских односа, школску атмосферу, вредности, па чак и неписана правила. То је клима у школи која утиче на нашу перцепцију и доживљај школе.

Успех ученика је више од пуког академског постигнућа. Холистички приступ образовању подразумева неговање менталног и физичког здравља ученика, а истраживања показују да то значајно утиче на њихов свеукупни развој и образовне исходе.

Пандемија вируса COVID-19 научила нас је великом броју кључних лекција када је образовање у питању: важности приступа поузданој интернет мрежи и уређајима, потреби да се наставницима помогне да превазиђу прекиде, превеликом оптерећењу и емотивним проблемима ученика или исписивању из школе, као и потреби да се пружи подршка добробити ученика. Иако су ови проблеми свуда присутни, они су још више важни у руралним и удаљеним срединама.