Анкета о грађанском васпитању и о европској димензији наставе – Резултати

Грађанско васпитање је важан вид припреме ученика за активно и информисано учешће у друштву. Париска декларација (2015) о промоцији грађанског васпитања истиче потребу за образовањем које наглашава слободу, толеранцију и недискриминацију. Слично томе, Препоруке Савета (2018) о промоцији заједничких вредности, инклузивног образовања и европске димензије наставе подржавају интегрисање ових вредности у образовање, са фокусом на креирању инклузивнијег и праведнијег друштва. У међувремену, недавна резолуција Европског парламента (2022) о спровођењу активности грађанског васпитања наглашава важност учења европске димензије грађанског васпитања, укључујући демократске вредности, људска права и културну разноликост.

Анкета о грађанском образовању је била отворена од 09.03. до 01,05. 2023. године и на њу је одговорило 280 испитаника од којих већина долази из Италије, Грчке, Румуније, Турске и Грузије.  

Која од следећих ставки најбоље описује вашу улогу?

1. Васпитач – рано и предшколско образовање и васпитање
2. Наставник – основна школа
3. Наставник – средња школа
4. Наставник – средња стручна школа
5. Директор
6. Национални, регионални или локални орган власти
7. Пружалац обуке/образовања за наставнике
8. Креатор просветних политика
9. Родитељ
10. Стручни сарадник (нпр. школски библиотекар, психолог)
11. Екстерни практичар (који посећује школе)
12. Други просветни радник/професионалац

1 - Које од наведеног најбоље осликава ваш приступ настави грађанског васпитања?

Од укупно 91 % испитаника који су одговорили на ово питање, већина је изјавила да у контексту грађанског образовања примењује приступ заснован на комбиновању различитих предмета  (70 %). У случају 15% испитаника грађанско васпитање представља обавезан предмет а изборни у случају 6%.  

1. Предајем грађанско васпитање као обавезан одвојен предмет.
2. Предајем грађанско васпитање као изборни предмет.
3. Предајем грађанско васпитање кроз више различитих предмета.
4. Уопште не помињем грађанско васпитање у настави.
5. Не важи (нпр. не предајем)

2 - Према вашем виђењу, које кључне промене би довеле до унапређења наставе грађанског васпитања?

Сваку опцију је изабрао одређени број испитаника, али више од половине је сматрало да би у циљу унапређења грађанског образовања додатна подршка могла бити пружена на пољу интегрисања овог предмета у друге (56 %), као и да треба да се предаје на културно адекватан и инклузиван начин (54 %). Друге наведене мере су обухватале интезивнију обуку наставника (38 %), стављање нагласка на европску димензију грађанских дужности (33 %) и обезбеђивање наставног материјала (30 %). Са друге стране, додатно време у оквиру курикулума (21 %) и подршка у осмишљавању адекватних метода процене (18 %) је одабрао мали број испитаника.

1. Више времена у наставном плану и програму.
2. Подршка интегрисању грађанског васпитања у друге предмете из наставног плана и програма.
3. Више обуке и стручног оспособљавања за наставнике.
4. Више наставног материјала за грађанско васпитање.
5. Подршка у осмишљавању одговарајућих метода оцењивања.
6. Већи фокус на европској димензији грађанског васпитања.
7. Подршка у настави грађанског васпитања на културолошки одговарајући и инклузиван начин.

3 - Према вашем вишењу, шта од следећег највише треба наставницима да би предавали о грађанском васпитању и о европској димензији наставе?

Одговори на ово питање су били релативно изједначени. Испитаници су као најпотребније знање или вештину наводили најпре познавање демократских вредности и начела од локалног преко европског до глобалног нивоа (49 %), те вештине пове6зане са критичким мишљењем и медијском писменошћу (46 %). Додатних  44 % испитаника је одабрало разумевање културног диверзитета а 40 % свест о тренутним дешавањима, европским и глобалним питањима. Функционисање ЕУ, њене институције, политике, историја и вредности (31 %), дигитална писменост (30 %) и способност вођења и подстицања групних дискусија и дебата (29 %) су били рангирани ниже на списку приоритета.

1. Познавање демократских вредности и принципа од локалног, преко ЕУ до глобалног нивоа.
2. Разумевање културне разноликости.
3. Способност фацилитације групних дискусија и дебата.
4. Вештине критичког размишљања и медијске писмености.
5. Дигитална писменост и употреба технологије.
6. Упућеност у текућа догађања, упознатост са европским и светским проблемима.
7. Познавање и разумевање функционисања ЕУ, њених институција, политика, историје и вредности.

4 - Према вашем виђењу, која од следећих стратегија је најсврсисходнија да би се научило о инклузији, једнакости, демократским вредностима, људским правима и културној разноликости?

Кад су у питању најделотворније стратегије са аспекта грађанског образовања, 75 % испитаника је навело укључивање ученика у школске пројекте и активности које им омогућавају да се повежу  са вршњацима из других земаља и продубљује њихово разумевање ЕУ и начина на који она утиче на њихове животе. Друге опције су ређе биране: истраживање разноликости култура и гледишта у Европи и ван ње (44 %), охрабривање ученика да критички размишљају и самостално извлаче закључке(40 %) и ангажовање на питањима која су им битна (35 %). У ређе навођене стратегије спадају  повезивање европских вредности са личним искуствима и причама ученика (33 %), подстицање ученика да се укључе у дебате и дискусије о европским вредностима  about European values (25 %) и разматрање локалног контекста у оквиру којег се вредности усвајају (18 %).

1. Охрабривање ученика да критички размишљају и извлаче сопствене закључке.
2. Охрабривање ученика да улазе у дискусије и дебате о европским вредностима.
3. Повезивање европских вредности са личним искуствима и причама ученика.
4. Узимање у обзир локалног контекста у оквиру ког се учи о вредностима.
5. Охрабривање ученика да се ангажују по питању ствари које су важне за њих.
6. Истраживање разноликости у културама и перспективама у Европи и свету.
7. Укључивање ученика у школске пројекте и активности које им омогућавају да сарађују са ученицима из других земаља и јачање разумевања ЕУ и начина на који она утиче на њихове животе.

5 - Коју од следећих стратегија сматрате најсврсисходнијом за укључивање родитеља и локалне заједнице у грађанско васпитање?

Код овог питања, блага већина испитаника (51 %) је предложила позивање родитеља и припадника заједнице да учествују у школским дешавањима и активностима, као и охрабривање отворене комуникације и сарадње између наставника, родитеља и припадника заједнице (51 %). Скоро исти број испитаника (50 %) је неговање позитивне и инклузивне школске културе сматрао делотворном стратегијом. Међутим, организовање редовних састанака на којима би се дискутовали циљеви школе са аспекта грађанског образовања (23 %), и превазилажење отпора уз помоћ отвореног разговора о проблемима и изналажења заједничког решења  (16 %) су сматрани мање делотворним стратегијама.

1. Позивање родитеља и чланова заједнице да учествују у школским догађајима и активностима о грађанском васпитању.
2. Одржавање редовних састанака са родитељима и члановима заједнице како би се разговарало о циљевима школе по питању грађанског васпитања.
3. Охрабривање отворене комуникације и сарадње наставника, родитеља и чланова заједнице.
4. Давање прилике родитељима и члановима заједнице да волонирају у учионици или учествују у пројектима друштвеног рада.
5. Давање наставницима прилика за стручно усавршавање о томе како да анимирају и укључе родитеље и чланове заједнице.
6. Решавање отпора кроз отворено разматрање разлога за забринутост и заједничко проналажење решења.
7. Неговање позитивне и инклузивне школске културе која вреднује и поштује допринос свих актера.

Закључак

Грађанско образовање представља интегрални део наставничких обавеза за велику већину испитаника. Међутим, по њима, потребна је додатна подршка како би се грађанско образовање делотворно интегрисало у курикулум и предавало на културно прикладан и инклузиван начин.  Развој демократских вредности, вештина критичког размишљања и медијске писмености су идентификовани као кључни приоритети са аспекта унапређења наставе грађанског образовања.  Штавише, укључивање ученика у школске пројекте и активности попут eTwinning-а које им дозвољавају да се повежу са вршњацима из других земаља и охрабрују отворену комуникацију и сарадњу између наставника, родитеља и припадника заједнице се сматрају  најделотворнијим стратегијама за укључивање родитеља и  локалне заједнице у грађанско образовање.