Здраво, ја сам Ксавијер Прац Моне, саветник сам у Teach For All. Teach For All је глобална мрежа организација. Постојимо у више од 60 земаља и водимо се веома једноставном идејом. Најбољи и најпаметнији млади из сваке генерације би требало да могу да одаберу наставничку професију, а најбољи наставници би требало да  предају у најтежим школама.

И с тиме на уму, ми ангажујемо паметне, мотивисане младе, нудимо им обуку за наставнике

и на две године их пошаљемо у угрожену школу у њиховој земљи. И то заиста има трансформативни ефекат на те младе људи који виде сопственим очима трансформативну моћ образовања, али и за школе у које одлазе са својом мотивацијом и вештинама а на крају и на образовне системе.

Како школе могу да побољшају свој профил у својим заједницама...

Поента није заправо у томе да унапреде свој профил због њега самог већ да да школе постану део заједнице. Зашто? Па, то је баш просто, зато што је јако тешко замислити школе које нуде образовање као засебну изоловану установу која је потпуно одвојена од свог окружења. Зато је заиста веома важно да школе сарађују са заједницама да деле исту визију, заједничку визију образовања које је деци потребно и начина да га реализујемо. Наравно, лако је рећи да школа треба да сарађује са заједницом, али то постићи, наравно, није тако лако и понекад постоје бројне препреке.

Једна врста препреке је да су понекад школе заиста спречене правилима, навикама и прописима  да заправо изађу из свог оквира o ангажују се у заједници. Традиционалне школе су веома слабо оспособљене да сарађују са заједницом. Али, наравно, друга најважнија препрека, потиче из самог друштва. Многе школе у неразвијеним областима похађају ученици најразличитијег порекла, културних традиција, језика. Понекад ти ученици, а чешће њихове породице, немају навику или средства за комуникацију са школом. Тако да сарадња са заједницом може представљати подједнако велики изазов колико и социјална инклузија у бројним нашим градовима и заједницама.

Како школски лидери могу да уведу нове компетенције у школе и зашто?

Наравно, изузетно је битно да постоји консензус о наставном плану и програму на нивоу целе земље или бар региона, пошто треба да будемо јасни и имамо исто гледиште као и наша друштва о томе шта једна млада особа треба да зна кад заврши школу. Али такође је јако битно да не заборавимо да реална ситуација на терену може бити јако другачија. Тако да морамо да имамо школске лидере који поседују капацитете за креативност; који поседују капацитете за доношење одлука о сопственој заједници и својој локалној реалности.

Ово је изузетно битно јер ако тога нема, не само да ће то имати лоше последице по ученике, већ и лоше последице  по лидере и школе, јер како можемо да ангажујемо компетентне, мотивисане, ефикасне лидере ако их не уверимо да ће моћи да буду креативни, да ће моћи да имају слободу да прилагоде сопствене компетенције као и компетенције  свог наставног особља, својих наставника.

Колективно лидерство и мреже...

Колективно лидерство је уобичајена реч за нас у Teach For All мрежи, јер све што нам искуство говори, из тако различитих земаља као што су Бангладеш, Шведска или Уругвај, је увек исто: образовање се не своди само на школу. Потребно је много више, и веома је смислено да се постарамо да образовање не буде индивидуални подухват једне особе, једне установе или једног нивоа владе, већ управо колективна активност.

Како би реформа образовања функционисала, била делотворна, потребно је да активирате јако велики број веома различитих кључних актера са различитим интересима,  различитим приоритетима. То је можда проклетство образовне реформе за разлику од других области политике, али такође показује колико је образовање битно за наше друштво јер утиче на толико људи,  толико институција.