Заједнички истраживачки центар и лисабонски Instituto Superior de Educação e Ciências су недавно објавили студију која детаљно објашњава како су ученици који живе у неповољним социоекономским условима били диспропорционално погођени са аспекта лошијег усвајања градива услед затварања школа. Међутим, не смемо занемарити ни психолошки ефекат пандемије. Недавни извештај Европске комисије илуструје ефекат пандемије вируса КОВИД-19 на ментално здравље младих и разматра мере политике спроведене широм Европе у циљу подршке тим младима.

Чини се да су мере карантина повећале осећања усамљености, стреса, анксиозности, депресије и изолације код младих док су покушавали да се снађу у „новој нормали“ учења на даљину. Превелика количина времена проведена пред екраном и повећана изложеност медијском извештавању о пандемији су само повећали узнемиреност.

У Луксембургу је Министарство за образовање, децу и омладину открило да је велики проценат младих, нарочито девојчице, старији адолесценти и млади у лошој социоекономској ситуацији, пријавио значајни пад задовољства животом у периоду од 2019. до 2020. године.

Извештај Комисије указује на то да ће дужи периоди изолације вероватно имати трајнији ефекат на ментално здравље младих и негативно утицати на њухово образовање, запошљавање и укључивање у друштво.  

Што се тиче будућих корака,  холистички приступ добробити ученика на нивоу целе школе може да смањи нивое стреса и изгради резилијентност ученика. Државе чланице су реаговале проактивно тако што су обезбедиле услуге психолошке подршке специфичним циљним групама, у које спадају и млади са неповољном социоекономском ситуацијом, имигранти и  LGBTQIA+ млади. Одржавање ових услуга подршке и унапређење интервенција на пољима рада, спорта и слободног времена младих  су од кључног значаја за промовисање менталног здравља младих и њихове добробити.