Анкета о повећању привлачности наставничке каријере - Резултати

Недостатак наставника угрожава пружање висококвалитетног, инклузивног и иновативног образовања. Промовисање стручног усавршавања наставника и флексибилних праваца развоја каријере, кампање за повећање атрактивности ове професије и веће признање њеног значаја су били нека од решења о којима се дискутовало током недавног шестог Европског образовног самита.
 

Годишњи Преглед образовања и оспособљавања за 2023. разматра атрактивност наставничке професије у контексту три широке области: мотивације (тј. признавања значаја), способности (т.ј. обуке) и прилика (тј. праваца развоја каријере). Државе ЕУ користе различите стратегије за повећање привлачности наставничке каријере, попут смањења обима рада и скраћења радног времена, привлачења више студената у основно образовање наставника и обезбеђивања алтернативних начина уласка у ову професију.
 

Анкета је прикупила одговоре 1685 посетилаца платформе, од којих је већина дошла од наставника нижих и виших разреда основне школе у Француској, Немачкој, Португалији и Шпанији.

Која од следећих ставки најбоље описује вашу улогу?

1. Васпитач – рано и предшколско образовање и васпитање
2. Наставник – основна школа
3. Наставник – средња школа
4. Наставник – средња стручна школа
5. Директор
6. Национални, регионални или локални орган власти
7. Пружалац обуке/образовања за наставнике
8. Креатор просветних политика
9. Родитељ
10. Стручни сарадник (нпр. школски библиотекар, психолог)
11. Екстерни практичар (који посећује школе)
12. Други просветни радник/професионалац

1 - Како бисте оценили свеукупну атрактивност наставничке професије?

Налази анкете указују на то да 59% испитаника сматра наставу непривлачном или изузетно непривлачном а мање од једног од четири испитаника (22%) сматра наставу привлачном или изузетно привлачном. Преосталих 19% је неутрално и не сматра је ни привлачном ни непривлачном.

1. Веома атрактивна
2. Атрактивна
3. Ни атрактивна ни неатрактивна
4. Неатрактивна
5. Веома неатрактивна

2 - Колико се слажете са следећим изјавама о наставничкој професији у вашој држави/вашем региону?

Значајна већина (76%) сматра да се наставничко занимање не поштује и не цени у њиховој регији или земљи. Чак и више испитаника (82%) осећа да се рад наставника не цени довољно. Мањина (23%) сматра да наставници имају довољно прилика за раст и стручно усавршавање, али њих више него дупло (57%) се са тим не слаже или се апсолутно не слаже. Слично томе, мишљења су подељена и око подршке коју школска управа пружа наставницима: само 20% сматра да је подршка адекватна, док је 56% види као недовољну.

Равнотежа између пословног и приватног живота и обим посла представљају значајан разлог за бригу: 68% испитаника сматра да обим посла наставника не допушта здрав баланс између пословног и приватног живота. Додатно, већина (75%) мисли да је плата наставника неадекватна. Само 12% испитаника мисли да се наставници могу фокусирати на наставу уместо на послове који нису повезани са наставом, што указује на озбиљно оптерећење администрацијом.

Оно што охрабрује је да се 57% испитаника слаже/апсолутно слаже да наставници имају аутономију по питању метода и наставних учила, а 40% се слаже/апсолутно слаже да имају приступ неопходним наставним ресурсима и опреми.

A. У потпуности се слажем / B. Слажем се  /  C. Нити се слажем нити се не слажем / D. Не слажем се  /  E. Нимало се не слажем  /  F. Не знам

1. Наставничка професија је занимање које се вреднује и поштује.
2. Наставници добијају адекватно уважавање свог рада.
3. Наставници имају довољно прилика за раст и стручно усавршавање.
4. Школска администрација пружа довољно подршке наставницима, нпр. у облику менторског рада са наставницима-почетницима.
5. Обим рада наставника дозвољава успостављање здраве равнотеже између професионалног и приватног живота.
6. Наставничка плата је адекватна.
7. Наставници имају приступ неопходним наставним ресурсима и средствима (нпр. уџбеници, ИКТ).
8. Наставници имају аутономију у избору наставних метода и средстава.
9. Мишљење наставника се вреднује у оквиру процеса доношења одлука на нивоу школе.
10. Наставници су у стању да већину свог времена посвете настави а не другим задацима који немају везе са наставом.

3 - Који су главни изазови који по вашем мишљењу утичу на привлачност наставничке каријере?

Испитаници су јасно издвојили главне изазове који утичу на привлачност наставе као каријере: превелико оптерећење обимом посла и нивоом стреса (65%), недостатак поштовања, признања за рад и захвалности институција и јавности (65%), неадекватна плата и додаци (64%) и проблеми са понашањем ученика (50%). Остали фактори су превелик број ученика по наставнику (41%), негативно приказивање наставника и образовања у медијима (35%) и ограничене прилике за напредовање у каријери (31%).

Изазови који се сматрају мање озбиљним обухватају притисак одговорности (18%), комуникацију са родитељима (14%), недостатак прилика за стручно усавршавање (10%), радно време (9%) и несигурност посла (8%). То би указивало на чињеницу да напори у овим областима не морају нужно повећати привлачност наставе.

1. Недостатак поштовања, признавања значаја и уважавања од стране државних органа и јавности.
2. Превелики обим рада и стрес.
3. Неадекватна зарада и повластице.
4. Проблеми са понашањем ученика.
5. Превелики број ученика на једног наставника.
6. Негативна медијска слика о наставницима и образовању у целини.
7. Ограничене прилике за напредовање у каријери.
8. Недовољни ресурси и опрема.
9. Недостатак подршке од управе школе.
10. Притисак услед високих очекивања и одговорности.
11. Друге професије су постале атрактивније.
12. Комуникација и повезивање са родитељима, укључујући и преко друштвених мрежа.
13. Недовољно стручно усавршавање.
14. Нефлексибилно радно време.
15. Несигурност посла.
16. Недостатак професионалне аутономије.

4 - Које стратегије би могле да учине наставничку каријеру привлачнијом?

Ако опет погледамо на то како би се настава могла учинити привлачнијом, истичу се две области: смањење оптерећења административним послом (75%) и повећање плата (71%). У поређењу с тим, испитаници су се за следеће мере ређе опредељивали: подршка већим додацима за здравље и добробит (35%), више ресурса и материјала у учионици (34%) и додатна подршка у управљању учионицом (30%). Испитаници су се такође опредељивали за јасније путање каријерног напредовања (29%), прилике за стручно усавршавање (25%) и ефективније коришћење помоћника у настави (23%).

Мере које испитаници мање преферирају су флексибилно радно време (17%), прилике за студијска путовања, прилике за напредовање и више сарадње и учењe од колега (свако од њих 15%). Дужи период увођења нових наставника у посао (13%) и оцењивање (8%) виђени су као најмање ефективне стратегије.

1. Смањење обима радних задатака који немају везе са наставом, нпр. избацивање неких административних послова.
2. Повећање зараде.
3. Пружање бољих бенефита са аспекта здравља и добробити.
4. Побољшање наставних ресурса и средстава.
5. Пружање више подршке наставницима по питању контролисања понашања ученика.
6. Формулисање јасних праваца за развој каријере.
7. Пружање редовног и значајног континуираног стручног усавршавања.
8. Већа употреба сарадника у настави.
9. Давање веће аутономије наставницима са аспекта одабира приступа настави.
10. Циљани финансијски подстицаји у областима где постоје значајне потребе.
11. Увођење флексибилних облика рада и фонда часова.
12. Понуда прилика за лидерске позиције и унапређење у оквиру школе.
13. Пружање више прилика за путовања у друге земље и културе у циљу учења.
14. Унапређење сарадње између наставника и боље прилике за учење од колега.
15. Дуже увођење у рад и програми менторског рада за наставнике-почетнике.
16. Коришћење процене како би се одговорило на потреба наставника на пољу стручног усавршавања и подршке.

5 - Које стратегије би могле да допринесу бољој перцепцији наставничке професије у јавности?

Најомиљенија стратегија за унапређење јавне перцепције наставничког занимања је признање политичара, при чему 54% испитаника подржава овај приступ. Од осталих мера које су задобиле подршку истичу се иницијативе јавних признања, попут додела награда, стипендија, школарина и грантова за истраживања, кампања на друштвеним мрежама и личних сведочења наставника (у опсегу од 30% до 39% испитаника).

Улагање у особље које се бави комуникацијама и односима с јавношћу идентификовани су од стране 28% учесника у анкети. Такође, подршку су добиле и рекламе које осликавају наставнике на раду и у ТВ емисијама у стилу интервјуа (по 27%), чланци у новинама и часописима (26%) и дани отворених врата и анимирање заједнице (25%).

Стратегије које су добиле низак степен подршке су наставници амбасадори (19%) и ТВ драме које приказују наставнике кроз позитиван наратив (16%).

1. Говори и подршка политичара
2. Јавна признања као што су награде или догађаји посвећени изузетним наставницима (нпр. Европска награда за иновативну наставу)
3. Понуда школарина, стипендија за постдипломске студије и грантова како би се подржао истраживачки рад на тему наставних пракси
4. Кампање на друштвеним мрежама
5. Сведочења наставника о томе зашто вреди бити наставник
6. Посебно особље за комуникацију и односе са јавношћу у општинама/школама
7. ТВ програми у којима се воде интервјуи са наставницима
8. Телевизијске/медијске рекламе које показују наставнике на раду у правој учионици
9. Чланци у новинама и часописима
10. Школски дани отворених врата, посете школама и слични догађаји
11. Именовање наставника -амбасадора који би промовисали атрактивност наставничке професије
12. Телевизијске драме у којима се наставници приказују у позитивном светлу

Дискусија

Налази анкете дају приказ перцепције и изазова са којима се наставничка професија суочава, посебно перцепције наставника и осталих који раде у школама. Њихово преовлађујуће виђење је да настава није привлачно занимање јер јој недостају поштовање и вредновање, наставници се мало цене и не постоји довољно прилика за раст. Велики разлози за забринутост леже у питањима равнотеже између пословног и приватног живота и плати.

Иако постоји одређено слагање да су приступ ресурсима и аутономија у наставним методама мањи проблем, изазови попут превеликог обима посла, нивоа стреса и бриге око плате и додатака односе превагу над позитивним стварима.

Стратегије за унапређење привлачности наставничког позива које добијају снажну подршку су смањење административних послова, повећање плата и иницијативе чији је циљ јавна перцепција попут говора и признања политичара, напора на јавном препознавању улоге наставника и кампање на друштвеним мрежама у којима се приказују позитивни примери из наставе.