Тест ПИСА 2022. и ЕУ: три тренда која наводе на размишљање

Основни циљ студије је да се види колико успешно ученици могу да примене своје вештине и знања на решавање реалних проблема, да размишљају критички и интердисциплинарно и да покажу ефективне стратегије учења, а не да мери њихову способност памћења података и репродуковање наученог.

Тест ПИСА привлачи велику пажњу широм света као драгоцен ресурс за доношење политичких одлука и спровођење ефективних реформи политика. Он је драгоцен инструмент који доносиоцима политика и едукаторима омогућава поређење образовних система и идентификовање корисне праксе. Може се користити за стварање заједничких репера, коришћење вршњачког притиска и као помоћ земљама у унапређењу образовних политика и исхода на искуствима других система.

Резултати теста ПИСА за 2022. откривају три тренда за ЕУ који наводе на размишљање.

1 – Један од четири ученика има слабије резултате од просека из математике, читања или природних наука

Довољан ниво основних знања и вештина представља основу за сложеније склоности и од кључног је значаја за лични, академски и професионални успех. Он је предуслов који омогућава појединцима да се носе са комплексношћу живљења, улазе у интеракцију са својим заједницама и на смислен начин доприносе друштву. У контексту европског образовног простора, ЕУ поставља циљеве по питању основних знања и вештина на основу теста ПИСА: проценат 15-годишњака чији су резултати слабији од просека (тј. учешће ученика који не могу да испуне минимум стандарда компетенција) из читања, математике или природних наука мора бити мањи од 15% до 2030. Међутим, резултати ЕУ се удаљавају од овог циља. Степен лошијих резултата се значајно повећао из математике и читања (умереније из природних наука) у већини земаља у поређењу са претходним тестом ПИСА (2018.). Сада је просек у ЕУ 29% из математике, 26% из читања и 24% из природних наука.

2 – Половина ученика из угрожених социо-економских категорија постиже слабије резултате из математике

Социо-економски фактори и даље у великој мери одређују резултате ученика. Слабији резултати су много чешћи код ученика из угрожених категорија него код њихових повлашћених вршњака. На пример, половина ученика из социо-економски угрожених категорија (48%) у ЕУ има слабије резултате из математике. Величина овог јаза повећала се од ПИСА теста из 2018. године.

3 – Мање од једног од десет ученика има врхунске резултате из неке области ПИСА теста

Основна знања и вештине су кључне и у случају економске конкурентности. Како би одржала капацитет будућих иновација, ЕУ има потребу за великим бројем младих са одличним нивоом основних знања и вештина. ПИСА дефинише такве ученике као „врхунске“. Степен врхунских резултата (тј. удео ученика који достиже висок ниво компетенције) свуда је опао из математике и читања у поређењу са резултатима теста ПИСА из 2018, док је из природних наука генерално остао на истом нивоу у већини земаља. Само 8% ученика у ЕУ је достигло висок ниво компетенција из математике у 2022. години, а 7% из читања и природних наука.

Шта може бити узрок ових резултата? Ковид-19 је највероватније имао улогу у паду резултата који је примећен од 2018. до 2022. Недавна истраживања на националном нивоу показала су да је у многим земљама ЕУ пандемија ковида-19 погоршала исходе учења и повећала образовне неједнакости. Овај губитак знања због пандемије ће се највероватније наставити ако се не донесу сврсисходне поправне мере. Али то је само део приче; неколико земаља је већ забележило тренд слабијих резултата из једне или више области теста ПИСА и пре пандемије.

Потребно нам је додатно истраживање и размишљање како бисмо идентификовали комплетан сет узрока ових резултата и боље разумели како се политике у ЕУ могу унапредити. Ти приоритети истраживања треба да обухвате:

• стављање приоритета на то да се омогући свим ученицима да остваре свој потенцијал без обзира на њихов социо-економски статус;
• разумевање и прилагођавање политика свим појединачним националним образовним системима у ЕУ;
• учење на примеру издржљивих система ван ЕУ у којима су учење, једнакост и добробит задржани и промовисани упркос поремећајима због пандемије.

Марко Монтанари (Marco Montanari), економски аналитичар, генерални директорат за образовање, омладину, спорт и културу, Европска комисија