Анкета о развоју основних вештина - Просечно

Старање да сви ученици стекну основне вештине како би били у стању да успешно учествују у нашим друштвима и економијама је од кључног значаја за промовисање равноправности. Истовремено, Европској унији је такође потребан значајан број младих са изузетним нивоом основних вештина како би одржала свој капацитет за иновације у будућности.

Међутим, налази ПИСА истраживања за 2022. годину показују слабе резултате по питању основних вештина, где значајан проценат 15-годишњака није у стању да протумачи једноставан текст, користи основне алгоритме или примени проста научна знања.Истовремено, број ученика који постижу врхунске резултате на пољу ових вештина опада у бројним земљама ЕУ. Кад су у питању дигиталне вештине, Међународно истраживање компјутерске и информатичке писмености за 2018. годину (ICILS) је открило да око једне трећине осмака (тј. ученика од око 13 година) испод нивоа основног знањa.

Оно што још више забрињава је чињеница да постоје значајне разлике у зависности од социеокономског положаја, приступа ресурсима и квалитетној настави; 48% ученика из угрожених група становништва у ЕУ постижу слабе резултате из математике и тај проценат расте. 

Ова анкета за циљ има да прикупи увиде о могућим факторима који утичу на развој основних вештина на свим нивоима образовања, изазовима повезаним са преношењем ових вештина и најделотворнијим стратегијама за превазилажење тих изазова. 

Анкета је прикупила 1.749 одговора, највише од просветних радника (наставници 70% и школски руководиоци  5%) из Немачке, Украјине, Румуније и Хрватске.

Која од следећих ставки најбоље описује вашу улогу?

1. Васпитач – рано и предшколско образовање и васпитање
2. Наставник – основна школа
3. Наставник – средња школа
4. Наставник – средња стручна школа
5. Директор
6. Национални, регионални или локални орган власти
7. Пружалац обуке/образовања за наставнике
8. Креатор просветних политика
9. Родитељ
10. Стручни сарадник (нпр. школски библиотекар, психолог)
11. Екстерни практичар (који посећује школе)
12. Други просветни радник/професионалац

1 - Како бисте оценили успех ученика на пољу основних вештина (у вашој школи или школи са којом сте упознати)?

Подаци одражавају разнолике перцепције испитаника о успеху ученика на пољу основних вештина. У просеку, само 6% сматра да је већина ученика одлична са аспекта свих основих вештина, док 14% мисли да је веома мало ученика достиже прописани национални стандард.

Испитаници имају позитивније мишљење о дигиталним вештинама и писмености него о математици и науци.  Девет посто наводи да је већина ученика одлична на пољу дигиталних вештина, 42% мисли да већина достиже захтевани ниво, а  32% да многи имају проблема са тиме. Са аспекта писмености, 7% верује да је већина ученика одлична, а 41% мисли да већина испуњава неопходне стандарде.

На пољу математике, само 4% перципира да је већина ученика одлична, 17% мисли да веома мало ученика достиже захтевани ниво, а 42% да већина не достиже очекивани ниво. По питању науке, само 3% сматра да је већина ученика одлична, а 16% каже да веома мало ученика достиже захтевани ниво.

A. Већина ученика је одлична.
B. Већина ученика достиже захтевани ниво.
C. Неки ученици су одлични, али много њих не достиже захтевани ниво.
D. Веома мало ученика дотиже захтевани ниво.
E. Нисам сигуран/а / Не знам

1. Писменост
2. Математика
3. Наука
4. Дигиталне вештине
5. Просечно

2 - По вашем мишљењу, која од следећих ставки је најбитнији разлог да се постарамо да сви ученици стекну адекватанниво основних вештина?

Испитаници су најчешће (55%) одабирали  „критичко промишљање и опрез да се не подлегне дезинформацијама, манипулацијама и преварама“ кад су питани за разлоге за подучавање основних вештина. Нешто мало мање (52%) верује да  основне вештине подстичу социјалну интеграцију и укљученост и помажу појединцима да се прилагоде  друштвеним и технолошким променама.

Нешто мањи проценат (32%) препознао је да ове вештине помажу са разумевањем сопственог здравља и добробити, док је 31% поменуло њихову улогу са аспекта учествовања у демократским процесима и грађанским активностима. Занимљиво је да је само 17% мислило да може да одврати појединце од учешћа у антисоцијалним и криминалним активностима.

Основне вештине су важне за:

1. критичко промишљање и опрез да се не подлегне дезинформацијама, манипулацијама и преварама
2. социјалну интеграцију и укљученост
3. прилагођавање друштвеним и технолошким променама
4. приступ дигиталним технологијама и њихову здраву и делотворну употребу
5. успех у даљем образовању и на студијама
6. добијање разноликих прилика за запослење и боље плаћених послова
7. разумевање сопственог здравља и добробити и вођења рачуна о њима
8. учествовање у демократским процесима и грађанским активностима
9. избегавања учешћа у антисоцијалним и криминалним активностима

3 - По вашем мишљењу, који од следећих фактора омета развој основних вештина код ученика?

Перципира се да развој основних вештина код ученика првенствено омета ниска мотивисаност за учење (62%), као и  ограничено учешће родитеља и претерано ослањање ученика на дигиталне уређаје за разоноду (сваки одговор по 48%). Мањи број испитаника је као главни проблем навело  недостатак времена или вештина потребних за делотворну сарадњу (22%) и ограничен приступ ресурсима и језичке баријере (по 18%).

Само 14% је навело да осећај ученика д анису део школске средине утиче на развој њихових вештина. Док осећај припадања може да представља битан фактор за целокупну добробит ученика, можда није суштински значајан са аспекта развоја вештина. То је у складу са  опсервацијом ОЕЦД-а да одличан успех није нужно повезан са већим осећајем припадања и, сходно томе, да лошији успех не указује аутоматски да се ученик не осећа прихваћено у школској средини.

1. Ниска мотивисаност ученика за учење (укључујући и због проблема са дисциплином у учионици).
2. Ограничено учешће родитеља у образовању своје деце (од најранијег доба).
3. Претерано ослањање ученика на дигиталне уређаје за разоноду у свакодневном животу.
4. Превелики број ученика у разреду и не обраћање пажње на специфичне одлике ученика.
5. Повећан обим посла наставника, како са аспекта административних задатака, тако и наставе, што укључује и битне испите.
6. Неинспиративан и нерелевантан наставни план и програм
7. Непостојање правовремене идентификације индивидуалних потреба ученика, укључујући оних на пољу специјалног образовања.
8. Недовољно циљана подршка за ученике са посебним потребама са аспекта образовања и из угрожених група.
9. Недостатак времена или вештина који су наставницима потребни како би сарађивали са колегама, родитељима и другим кључним актерима.
10. Недовољна педагошка компетентност наставника да примене ефикасне стратегије наставе и оцењивања на пољу основних вештина.
11. Ограничен приступ ресурсима (нпр. књигама, дигиталним уређајима, интернету).
12. Језичке баријере (нпр. слабо познавање језика на којем се настава одвија).
13. Ученици осећају да нису део школске средине (нпр. због несигурности и лошег општег личног стања).

4 - По вашем мишљењу, која од следећих ставки би била најделотворнија по питању превазилажења ових изазова?

Ниједна појединачна опција није одабрана као најбољи начина да се превазиђу изазови са аспекта развоја основних вештина код ученика. Испитаници су слично високо оценили три стратегије: промовисање учешћа родитеља (34%), побољшање дисциплине, мотивисаности и активности ученика (34%) и флексибилнији наставни план и програм како би се одговорило на индивидуалне потребе ученика (31%).

За овим стратегијама су уследили промовисање добробити и средина за учење које пружају подршку (30%) и сараднички наставни методи (27%).

Најнепопуларније опције су биле: ангажовање локалних организација/предузећа (10%), индивидуализованија настава (13%) и обука наставника из области технологија(17%).

1. Већи фокус на побољшање дисциплине, мотивисаности и активности ученика.
2. Промовисање учешћа и подршке родитеља у образовању, укључујући и кроз едукацију родитеља и породично учење.
3. Флексибилнији наставни план и програм како би се одговорило на индивидуалне потребе ученика
4. Промовисање добробити и средина за учење које пружају подршку.
5. Промовисање сарадничких и мултидисциплинарних приступа, нпр. давање више времена наставницима да сарађују и планирају
6. Пружање висококвалитетних прилика за стручно усавршавање по питању наставе и оцењивања на пољу основних вештина за све наставнике (што обухвата и стратегије читања у нејезичким предметима).
7. Обезбеђивање приступа савременим и релевантним наставним материјалима и ресурсима, укључујући и дигиталне.
8. Више појединачне подршке за угрожене ученике или оне са посебним потребама.
9. Унапређење школских просторија и приступа интернету.
10. Обука за наставнике у интегрисању технологије у наставу основних вештина.
11. Индивидуализованија настава и оцењивање, укључујући и уз помоћ технологије ВИ.
12. Ангажовање организација из заједнице, предузећа и екстерних стручњака.

5 - У којим областима би додатно стручно усавршавање наставника најбоље подржало развој основних вештина?

Анкета је идентификовала кључне области за циљано стручно усавршавање у циљу унапређења основних вештина ученика. Занимљиво је да делотворне стратегије за наставу различитих основних вештина нису један од најпопуларнијих одговора. Уместо тога, испитаници су најпре сматрали да је потреба подршка по питању приступа који би унапредили мотивисаност и активно учешће ученика (49%) и промовисали добробит, психичко здравље и социо-емоционално учење (40%).

Мање испитаника се залагало за обуку из сарадничких пракси и рада у мултидисциплинарним тимовима (31%), те бољу подршку за ученике са посебним образовним потребама (24%), док је 22% нагласило унапређење приступа настави читања. Коначно , 18% је препознало потребу за обуком наставника са аспекта преношења основних вештина у мултикултуралним и вишејезичким срединама.

1. Унапређење мотивисаности и активног учешћа ученика.
2. Разумевање проблема на пољу добробити и психичког здравља, неговање позитивног и пријатног окружења (нпр. у коме нема вршњачког и другог насиља) и подршка развоју социјалних и емоционалних компетенција ученика
3. Сарадничке праске и рад у мултидисциплинарним тимовима.
4. Делотворне стратегије за наставу из науке (нпр. практичнија настава, искуствена настава, настава у природи).
5. Разнолика и персонализована настава и учење
6. Технике за управљање дисциплином и разредом
7. Иновативне технике оцењивања и давања повратних информација (нпр. фокус на формативној процени).
8. Делотворне стратегије за наставу математике (нпр. већи фокус на математику у свакодневном животу).
9. Интегрисање дигиталних алатки у наставу.
10. Подршка за ученике са посебним образовним потребама или оне који се суочавају са специфчним потешкоћама.
11. Делотворне стратегије за наставу читања (нпр. вођено читање, срицање, разумевање, течно читање).
12. Настава из оснвних вештина у мултикултуралним и вишејезичким срединама

Дискусија

Подаци из анкете указују на значајне разлике у перцепцији  успеха ученика на пољу основних вештина. Док мањина испитаника сматра да је већина ученика у њиховој школи или школи са којом су упознати одлична, много више њих препознаје потребу за побољшањем, нарочито на пољу математике и науке, где је много заступљенија оцена о ниском успеху него у области дигиталних вештина и писмености.   

Испитаници су као битне баријере за делотворан развој вештина идентификовали низак ниво мотивисаности и учешћа родитеља, што указује на потребу за циљаном интервенцијом. Стратегије за које већина ученика сматра да унапређују основне вештине су подстицање учешћа родитеља, унапређење динамике у учионици и прилагођавање наставног плана и програма потребама појединачних ученика.   

Позив за интезивнијим стручним усавршавањем наставника у областима као што су активно ангажовање ученика, психичко здравље и сарадничке праксе одражава потребу за приступом на нивоу целе школе који би подржао развој ученичких вештина и боље их припремио за будућност.