Превазилажење баријера за укључивање родитеља

Изненађујуће је, међутим, да не постоје јасно дефинисани модалитетиза укључивање родитеља заједнички државама чланицама ЕУ, па чак ни различитим школама у једној земљи, као што се види из извештаја ‘Укључивање родитеља у формално образовање’ (2021). Другим речима, школе и наставници дефинишу садржину укључивања родитеља на индивидуалној основи, од учешћа на родитељским састанцима до учешћа у школским прославама.

Док се овакав приступ на први поглед може чинити разумном стратегијом, двосмисленост у дефиницији укључивања може да доведе до негативних исхода. Родитељи и наставници могу да имају различита мишљења о томе шта родитељи треба или не треба да раде како би помогли свом детету. Без јасних смерница, родитељи могу да се укључују на начине који њима делују прихватљиво или да се у потпуности уздрже од интеракције са школом.  Ти родитељи могу да буду неправедно окарактерисани као „неприступачни“ и незаинтересовани за образовање сопствене деце што је очигледно далеко од истине.

Једна од главних препорука за побољшање укључивања родитеља јесте снабдевање родитеља практичним и примењивим пакетима алатки заснованих на активностима за које је научно доказано да су делотворне.  Партнерства између родитеља и наставника треба охрабривати од најранијих фаза образовања.

Може се десити да наставници не поседују практична знања и вештине потребне за сарадњу са родитељима, посебно на почетку своје каријере, и нарочито кад су у питању родитељи који нису склони активном ангажовању.  Студије показују да је учење од колега корисно за младе наставнике, нарочито као су упарени са старијим професионалцима који раде у сиромашнијим школама или заједницама. Такође је важно напоменути да је укључивање родитеља  квалитетније кад школе и наставници родитељима прилазе као драгоценим партнерима, а не у оквиру хијерархије моћи. Негативна искуства са школом из детињства самих родитеља могу да учине да буду неповерљиви или да им буде непријатно у присуству наставника и школског руководства.  

Друга препрека за укључивање родитеља коју не треба занемарити јесте недостатак одређених ресурса. Понекад је у питању недостатак времена због услова рада (фиксно радно време или рад у сменама могу да спрече долазак на родитељске састанке током трајања часова). У другим околностима, у питању је недостатак (приступачног) чувања деце, пошто самохрани родитељи и родитељи са много мале деце или децом са инвалидитетом немају увек капацитете да организују да им неко чува децу, нарочито у кратком року. Нажалост, недостатак ових ресурса је често примарно присутан код социоекономски угрожених породица – управо оних породица чијој деци је најпотребнија подршка наставника и родитеља.  

Употреба доступних технологија може потенцијално да допринесе превазилажењу ових препрека.  Средства за рад преко интернета, системи за слање порука и аудио-видео системи могу породицама да помогну око учешћа у школовању своје деце чак и на даљину. Пандемија вируса КОВИД-19 је убрзала дигитализацију образовног система и друштва у целини, те тако можемо да наставимо да користимо ове алатке на квалитетан начин.  

Укључивање родитеља поседује значајне  импликације са аспекта ширих социоекономских неједнакости: угрожени ученици (нпр. сиромашни ученици или ученици-мигранти, које подижу самохрани родитељи, са посебним образовним потребама или инвалидитетом) би могли да имају највећу користи од делотворног ангажовања родитеља и то не само са аспекта непосредних образовних резултата већ и са аспекта дугорочних користи које образовање може да понуди, попут дохотка, здравља и добробити.  

Родитељи бољег социекономског положаја пружају екстензивну подршку у школи и ван ње како би деци омогућили да се што боље снађу у све изазовнијем свету.  Социоекономски угроженији родитељи  још увек нису променили начин размишљања како би себе видели као активне и способне партнере у процесу образовања. Током пандемије вируса КОВИД-19, деца нижег социоекономског статуса су искусила највеће образовне губитке у многим европским друштвима. Наставници и школе могу да родитељима помогну да промене перспективу  тако што ће им пружати сталну подршку и понудити доступне алатке које ће постепено изградити капацитете родитеља за делотворно укључивање.

Ејгул Алијева, Истраживачки сарадник, Луксембуршки институт за социеокономска истраживања (ЛИСЕР). Ауторка НЕСТ извештаја ‘Укључивање родитеља у формално образовање’ (2021)