Дефиниција „надарености“ код деце подразумева концепт потенцијала – урођене способности, креативности или интелигенције који се могу сврсисходно неговати. Упркос уобичајеној претпоставци да ће ученици идентификовани као надарени неизбежно бити веома успешни у школи, може се десити да им настава не буде прилагођена  (или да чак  напусте школовање) уколико не могу да испуне своје специфичне образовне потребе у стварној пракси.

Хоризонтално насупрот вертикалном проширењу курикулума

Улога образовних програма за надарене и талентоване ученике је да им омогући да у потпуности развије своје способности за сопствену добробит и добробит друштва у целини.  Генерално посматрано, у образовању надарених се користе две стратегије:

• Обогаћивање: хоризонтално
  • Активности поврх обичног наставног плана и програма
  • Прилагођене специфичним способностима и потребама
  • Груписање по способностима окупља ученике са сличним способностима и вештинама

• Убрзање: вертикално
  • Рано увођење напредног садржаја или вештина
  • Убрзање динамике школовања (прескакање разреда, напредна настава из одређених предмета)

Начин на који се стратегије обогаћивања и убрзања примењују широм Европе разликује се од државе до државе. Табела у наставку текста показује главне предности и мане обогаћивања и убрзања.

Извор: OECD, 2020

Стратегије диференцијације

Редовна настава може бити измењена тако да одговори на индивидуалне потребе и креира индивидуалне изазове.  Флексибилно груписање и континуирана процена могу диференцијацију да претворе у једну од најуспешнијих образовних стратегија.

Типови диференцијације:

• садржаја (по Блумовој таксономији): активности повезане са памћењем, разумевањем концепата, примењивањем, анализом, проценом и стваралаштвом
• процеса: подршка заснована на индивидуалним потребама supportи омиљеном наставном медију сваког ученикt: аудиторном, визуелном, вербалном и кинестетичком
• производа: ученици креирају производ који показује да су овладали садржајем: пројекти, састави, контролни задаци итд
• средине за учење: разноврсни начини уређивања учионице су од суштинског значаја

Технике диференцијације:

• Задаци на више нивоа: различите тежине
• Континуирана процена: стална процена потреба и јаких страна
• Само-усмерена процена: одговорност за сопствени успех
• Учење засновано на пројекту: повезаним са учениковим интересовањима

Обогаћивање и сарадничко учење

Сараднички приступ учењу подразумева заједнички рад ученика на активностима или задацима у паровима или групама довољно малим да обезбеде да свако учествује и инвестира се у учење.  

• Користите структуриране приступе са добро осмишљеним задацима како би највише извукли из наставе
• Уврстите примедбе и мишљења ученика током прилагођавања наставног плана и програма како бисте подстакли њихово активно ангажовање
• Информишите се о интересовањима ученика и уврстите их у наставни план и програм
• Понудите ученицама да изаберу како ће учити и показати да су овладали материјалом
• Охрабрите ученике да сарађују са вршњацима са сличном мотивацијом и интересовањима
• Држите наставу која је мало изнад нивоа вештина ученика; надарена деца се више инвестирају у оптимално изазован материјал
• Кад уводите сложену тему, представите је као занимљиву и интригантну, а не тешку 

Социјална и емоционална подршка

Надрена деца често имају проблема са социјалним интеракцијама и регулисањем својих емоција упркос својим интелектуалним способностима, где се ова појава назива асинхрони развој у оквиру кога се когнитивне, физичке и социјалне вештине развијају различитим темпом.

Важно је подржати социјалне, емоционалне и интелектуалне потребе надарених ученика:

• Охрабрите ученике да о свом учинку размишљају у контексту сопствених интересовања и циљева, а не у односу на друге.
• Будите свесни да ако ученици нису мотивисани, може се десити да постижу резултате испод свог нивоа уколико су навикли да могу да све школске задатке обаве без много напора.
• нагласите мотивацију и вредност рада; Интелигенција је битна за разумевање али не нужно и за постизање резултата.
• Користите дијагностичке инструменте као што су Листа провере за надареност/Аспергеров синдром (GADC) како бисте узели у обзир коморбидитете попут поремећаја пажње и поремећаја из спектра аутизма, наравно у консултацији са другим стручњацима.

Процена и евалуација

Суштински део образовања надарених ученика представља и праћење ове деце како би се постарало да њихови резултати иду у корак са њиховим потенцијалом.  Ово се најделотворније постиже проценом напретка ученика на њиховом образовном путу.

• Усвојите приступ на нивоу школе за процену напретка надарених ученика у сарадњи са управом школе и стручњацима за специјално образовање.
• Користите сопствени систем процене за ваше ученике уколико исти не постоји на нивоу целе школе
• Користите инструменте за идентификацију да би вам помогли да дефинишете јаке области и области у којима постоји потреба за подршком
• Постоје различите врсте дијагностичких инструмената:
  • Дијагностичка процена: прилагођава наставне стратегије, материјале и циљеве
  • Когнитивна процена: стандардизовани тестови интелигенције и способности
  • Формативна процена: континуирано прикупљање повратних информација и давање смерница
  • Скале опсервације засноване на нормама: упоређивање резултата надарених ученика са резултатима репрезентативног узорка обичних ученика
  • Скале праћења учинка: евалуација посебних области талента