Разговори о образовању: Да ли медијска писменост треба да буде дефинисана својим поремећајима?

Здраво – Ја сам Divina Frau-Meigs. Радим као професорка на Sorbonne Nouvelle-у и специјалисткиња за медијску и информатичку писменост, област којом се бавим већ око 40 година.

Шта је тренутно највећа брига у области медијске писмености?

Област медијске писмености тренутно напредује, делом зато што смо имали неколико демократских криза. Стога, промовише се углавном путем поремећаја у самим информацијама, а то су говор мржње, лажне вести, дигитално узнемиравање итд. Једна од мојих основних брига је да ће холистичка визија коју имамо у медијској писмености, која такође узима у обзир могућности и креативност укључене у вид педагогије „учења кроз рад”… бити изгубљена. Моја друга брига се односи на то да, барем у Европи, сада имамо директиву, Директиву о аудиовизуелним медијским услугама, која је обавезујућа за државе чланице – али ова директива такође укључује улогу платформи: платформе би требало да се баве медијском писменошћу и да је промовишу. И плашим се да ове платформе које су биле део проблема у вези са поремећајима у информацијама можда нису најбољи и најневинији актери да се укључе у медијску и информатичку писменост.

Како је пандемија променила пејзаж медијске писмености?

Пејзаж медијске писмености се много променио због коронавируса. Тако је, на пример, Европска унија створила EDMO, опсерваторију за дигиталне медије која се углавном бави дезинформацијама и провером чињеница; створена је посредством нове експертске групе, за промоцију дигиталне писмености DG EAC, у коју сам укључена и ја. Дакле, постоји много могућности да се медијска и информатичка писменост прикажу као једно од решења.

Како школе могу боље да се позабаве питањима као што су радикализација и теорије завере?

Стварање свести на нивоу школе – тима лидера у школи – је кључно. Јер после тога, они могу да припреме сопствене стратегије и да све ово унапред зауставе, да буду спремни у ишчекивању. Могу, на пример, да имају младе људе који су амбасадори и који могу да сигнализирају када постоји проблем међу вршњацима и неке примере те врсте. Могу да обуче неке специфичне наставнике да то раде са другим колегама. Могу да доведу спољну помоћ, спољне стручњаке: новинаре, аниматоре и посреднике из полиције, из других сектора делатности. Често се, барем у Француској, ставља под наслов „добробит и добра школска клима” јер наравно оно што се дешава на интернету оставља последице ван њега и обрнуто.

Чему се надате за будућност политике и праксе медијске писмености у Европи?

Полажем наду у будућност медијске и информационе писмености. Имамо читав низ ешалона који су сада активирани. Наравно, сада морамо да се уверимо да се то спроводи. А оно за шта ћу се борити су две ствари: једна је оно што ја зовем MILComp, односно добијање оквира компетенција за медијску и информатичку писменост који се може прикључити DigComp-у, оквиру који сада имамо за дигиталне компетенције – и радимо на томе. Други циљ је осигурати да медијска писменост постане део основног језгра наставног плана и програма од К1 до К12, јер се не може користити само с времена на време као варијабла прилагођавања када имате времена, када имате слободан сат. Био је трансверзалан и тако би требало и да остане, али заслужујемо да га имамо и као једну од кључних тема.