Важност менторства у школском образовању препозната је у политикама и у пракси на нивоу ЕУ. На пример, у недавним Препорукама Савета по питању путева до школског успеха наводи се да планови менторства, укључујући вршњачко менторство, могу допринети бољим школским исходима и друштвено-емотивној подршци, посебно за социо-економски угрожене ученике или оне код којих постоји ризик од слабијих резултата.

Штавише, у пратећем радном документу особља напомиње се да непрекидно, структурисано менторство уз одвојено време и прилике за моделирање, праксу, процену, подршку и повратне информације школских стручњака, представља важан фактор подршке наставницима на иницијалној обуци као и тек именованим наставницима. Менторство им може помоћи да боље разумеју своју улогу и примене иновативне технике наставе и веома је повезано са добробити наставника (уживање у послу, мотивација, самоефикасност и задржавање наставника).
 

Анкета о менторском раду је била доступна од десетог јануара до двадесет и осмог фебруара и попунила су је 173 лица. Већина одговора је дошла из Италије, Турске, Румуније и Шпаније.  

1 – Одаберите све циљне групе менторских програма које је установила ваша школа или школа за коју знате

Одговори указују на то да је општи фокус школских менторских програма на ученицима, а не наставницима. Тачније, у школама испитаника, већина менторских активности је усмерена на све ученике (47%), а потом на ученике са потешкоћама у учењу и посебним образовним потребама (41%). Ученици у лошој социоекономској ситуацији и они који су у опасности да прерано напусте школовање су такође циљна публика менторских програма. У школама испитаника, већина наставника (71%) нема менторе, а у само 36% школа нови наставници имају менторе. Само 16% је пријавило да се наставницима којима је потребна помоћ додељују ментори.

1. Сви ученици
2. Ученици са потешкоћама у учењу и са специјалним наставним потребама
3. Ученици из социо-економски угрожених група (нпр. ниска примања, мигранти, избеглице)
4. Ученици код којих постоји ризик од превременог напуштања школе
5. Ученици који се насилно понашају према другима или ученици који су жртве булизма
6. Ученици са проблемима менталног здравља или добробити
7. Нови ученици
8. Ученици са слабим самопоуздањем, са слабим резултатима у школи
9. Сви наставници
10. Наставници којима је потребна додатна подршка
11. Новоименовани наставници
12. Новоименовано ненаставно особље (школски лидери, ИКТ техничари, координатори, педагози, итд.)
13. Ништа од горе наведеног

2 – На основу вашег искуства, шта мислите колико су сврсисходни следећи облици менторства ученика?

86% испитаника је сматрало да су најделотворнији облици менторског рада индивидуални састанци лицем у лице, па менторска подршка вршњака (75%), менторска подршка старијих (73%), састанци лицем у лице са групом ученика (67%), и менторски рад са екстерним добровољцима и експертима (63%). Са друге стране индивидуална менторска подршка преко интернета (40%) и групни састанци са ментором преко интернета (24%) су сматрани најмање делотворним.

1. Уживо, индивидуално
2. Уживо, са групом ученика
3. Онлајн, индивидуално менторство
4. Онлајн, групно менторство
5. Менторство између ученика различитих узраста (када је старији ученик ментор млађем ментију)
6. Вршњачко менторство (када су ученици истог узраста и ментори и ментији)
7. Ослањање на екстерне волонтере или стручњаке као менторе

3 – По нашем мишљењу, шта су (или треба да буду) три главне области фокуса менторских програма за ученике?

По испитаницима главне три области које би програми менторског рада са ученицима требало да покрију су: понашање и мотивација за учење (55%), унапређење самопоуздања ученика и њиховог веровања у себе (50%), као и њихова социјална интеграција у школске и вршњачке групе (46%). У ређе навођене области спадају добробит и ментално здравље (34%), као и будуће могућности у области образовања и избора каријере (32%). У међувремену, три најређе одабиране области су биле академски учинак (30%), превенција раног напуштања школовања (28%) и смањење злостављања и вршњачког насиља (20%).

1. Школски резултати (нпр. индивидуална подршка и лично подучавање)
2. Социјална интеграција у школу и у разред
3. Унапређење самопоуздања и веровања у себе
4. Смањење узнемиравања и малтретирања
5. Понашање и мотивација за учење
6. Путеви и могућности за будуће образовање и професионални развој
7. Превенција превременог напуштања школе
8. Добробит и ментално здравље

4 – Шта су (или треба да буду) главне области фокуса менторских програма за наставнике?

Кад су у питању области које би менторски рад са наставницима требало да покрије, најчешћа три одговора су наставне вештине (58%), подршка целоживотном стручном усавршавању (43%) и пружање подршке ученицима са емотивним проблемима и проблемима у понашању (39%). Мањи број испитаника је навео увођење нових наставника у рад и унапређење академског учинка ученика. Најређе су навођени приступ смерницама и помоћном материјалу (17%), борба против предрасуда и стереотипа повезаних са родом, расом, етничким пореклом итд. (10%) и смањење броја наставника који напуштају ову професију (5%).

1. Обогаћивање наставних вештина (нпр. промовисање персонализованог учења кроз прегледање ученичких радова, пружање повратних информација и прилагођавање плана учења за следећи дан по потреби)
2. Унапређење школских резултата ученика
3. Стимулисање и стављање изазова пред каријерно усавршавање наставника
4. Хватање у коштац са предрасудама и стереотипима по питању рода, расе, етничке припадности, итд.
5. Подржавање ученика са емотивним и потешкоћама у понашању
6. Олакшавање комуникације и сарадње са рањивим родитељима и породицама (нпр. мигрантима или маргинализованим родитељима/породицама)
7. Организовање почетне обуке за новоквалификоване наставнике, њихова интеграција и подршка
8. Подизање морала и самопоуздања наставника
9. Смањење броја наставника који напуштају професију
10. Помагање наставницима у новој улози, нпр. школски лидер, ментор, предметни лидер, ИКТ координатор
11. Приступ материјалима за смернице и подршку

5 – На основу вашег искуства, шта сматрате кључним компонентама успешних менторских програма било када је реч о ученицима или наставницима?

Кад су у питању кључне компоненте програма менторског рада како са ученицима, тако и наставницима, испитаници су навели да у њих спадају употреба искусних ментора и обуке за менторе (53%), доступност и расположивост програма менторског рада (44%), школско руководство које је отворено за нове иницијативе и пружа подршку, и поверење између ментора и особе са којом ради (43%). Мањи проценат испитаника је за битне факторе сматрао   укључивање родитеља (27%), адекватно финансирање (23%), и именовање посебног особља за спровођење програма менторских рада (15%).

1. Школска управа која пружа подршку и нема предрасуда
2. Поверење између ментора и ментија
3. Особље које је вољно и може да учествује у програму менторства
4. Ученици који су вољни да учествују у програму менторства (вршњачко менторство, другари, амбасадори)
5. Довољно финансијских средстава, нпр. мотивисати менторе, омогућити часове ван школе
6. Менторски односи који су стабилни целу школску годину
7. Сарадња са екстерним експертима и стручњацима
8. Један или два именована члана особља који надгледају менторски програм
9. Доступни програми менторства којима је лако приступити, укључујући приступ одговарајућим материјалима за смернице и подршку
10. Искусни ментори, обука за менторе, нпр. из активног слушања, давања повратних информација, постављања питања
11. Укључивање родитеља ученика

6 – Одаберите ситуацију која тренутно важи за вас: Ја сам ...

Све у свему, 67% испитаника су ментори ученицима, наставницима или обема групама.  Од тих ментора, 25% ради и са наставницима и са ученицима, 23% само са ученицима, а 18% само са наставницима.

1. Ментор ученика
2. Ментор наставника
3. Ментор и ученика и наставника
4. Ништа од горе наведеног

Закључак

Иако је анкету попунило релативно мало људи, она показује да испитаници учествују у програмима менторског рада, првенствено намењених ученицима, а потом и наставницима. Већина сматра да би менторска подршка требало да буде доступна свим ученицима у облику индивидуалних састанака лицем у лице, вршњачке менторске подршке и менторске подршке старијих, чиме би се утицало на њихово понашање и повећала мотивација за учење, побољшало њихово самопоуздање и вера у себе, као и социјална интеграција у школске/вршњачке групе.

Кад су у питању наставници, испитаници су навели да су програми менторског рада  намењени новим наставницима као и свим осталим наставницима, а фокус је првенствено на наставним вештинама и целоживотном стручном усавршавању.

Кључне компоненте успешних програма менторског рада за како ученике, тако и наставнике,  подразумева употребу искусних ментора, школско руководство које је отворено за нове иницијативе и пружа подршку и поверење између ментора и особа са којима раде.

7 – Која од следећих ставки најбоље описује вашу улогу?

1. Васпитач – рано и предшколско образовање и васпитање
2. Наставник – основна школа
3. Наставник – средња школа
4. Наставник – средња стручна школа
5. Директор
6. Национални, регионални или локални орган власти
7. Пружалац обуке/образовања за наставнике
8. Креатор просветних политика
9. Родитељ
10. Стручни сарадник (нпр. школски библиотекар, психолог)
11. Екстерни практичар (који посећује школе)
12. Други просветни радник/професионалац