Најновија статистика открива забрињавајући тренд кад је у питању ментално здравље и добробит деце и младих у Европи и ван ње.

• Око 20% школске деце има проблем са менталним здрављем током школовања, при чему се 50% проблема са менталним здрављем јавља пре 14. године, а 75% између 12. и 25. године (СЗО, Регионална канцеларија за Европу, 2018).
• У студији обављеној на 10.000 деце узраста од 11. до 17. година, утврђено је да је 1 од 5 деце изјавило да није срећно или да је забринуто за будућност због булизма, школског притиска и усамљености (UNICEF/ЕУ, 2021).
• Самоубиство је главни узрок смрти међу адолесцентима у земљама са ниским и средњим примањима, односно други главни узрок смрти у земљама са високим примањима (СЗО, Регионална канцеларија за Европу, 2018).

Ови забрињавајући подаци наглашавају потребу за брижнијим и саосећајнијим образовним системима који подржавају друштвене и емотивне потребе деце и младих. Истраживање показује да друштвена и емотивна настава (ДЕН) води повећању позитивних ставова, друштвеног понашања, већег задовољства собом и бољем учењу у школи. Она такође смањује друштвене, емотивне и бихевиоралне потешкоће, као што су нервоза, депресија, самоубиство, злоупотреба опијата и анти-социјално понашање (Durlak et al, 2011; Goldberg et al, 2019; OECD, 2021). Ови позитивни исходи се примећују од раног детињства до средње школе у различитим културолошким и социо-економским окружењима. 

Извештај NESET-а о јачању ДЕН-а у ЕУ (Cefai et al, 2018) предлаже системски приступ на нивоу целе школе поткрепљен доказима који комбинује приступ преко наставног плана и позитивне школске климе како би се унапредила добробит ученика и едукатора. Овај приступ ангажује читаву школску заједницу, укључујући особље, ученике и родитеље, заједно са локалном заједницом и другим актерима како би се ДЕН применио на различитим школским нивоима:

• Наставни план и програм: Наставни план и програм ДЕН-а се заснива на коришћењу приступа учењу кроз вештине и искуство и развија како личне тако и друштвене компетенције од раног детињства до средње школе.
• Клима у учионици и у школи: Наставни план и програм ДЕН-а мора пратити позитивна клима у учионици и у целој школи, где се ученици осећају сигурно, где су укључени у активности и где их поштују и где имају осећај припадности.
• Рана интервенција: ДЕН је најсврсисходнији када се започне у раном детињству.
• Гласови ученика: Ученици морају бити активно ангажовани на развоју, спровођењу и процени наставног плана и програма.
• Циљане интервенције: Универзални приступ ДЕН-у требало би пратити циљаним интервенцијама за рањиве ученике којима је можда потребна додатна подршка.
• Образовање и добробит наставника: Наставницима је потребна обука како би били фацилитатори ДЕН-а кроз свој рад и како би развили сопствене друштвене и емотивне компетенције и побринули се за сопствено здравље и добробит.
• Сарадња са родитељима: Учешће родитеља је омогућено кроз партиципаторни приступ где родитељи пролазе обуку како би пружили подршку за ДЕН своје деце.
• Партнерство са локалном заједницом и стручњацима за ментално здравље: Локална заједница и други актери представљају кључне ресурсе у оквиру системског приступа на нивоу целе школе.
• Квалитетна имплементација: Ефективан приступ ДЕН-у се мора добро планирати и спроводити уз одговарајућу обуку, ресурсе и подршку, при чему је целокупна школа активно укључена у имплементацију.
• Прилагођавање локалном контексту: Интервенције морају узети у обзир културолошки контекст школе и интересовања и потребе ученика кроз партиципативни приступ од дна до врха.

Закључак

Забрињавајућа статистика по питању менталног здравља и добробити деце и младих, као и стални доказ да ДЕН помаже у промоцији добробити и спречавању настанка проблема са менталним здрављем у критичним периодима живота младих, истичу потребу да се образовање сагледа из другог угла како би осликало реалност и изазове 21. века у времену после ковида. Промоција добробити и менталног здравља у оквиру системског приступа на нивоу целе школе морају постати један од главних циљева образовања.

Carmel Cefai, PhD (Lond), FBPS, је професор психологије и директор Центра за резилијентност и социјално-емоционално здравље на Универзитету на Малти. Много је истраживао и објављивао радове на тему социјалног и емоционалног образовања и резилијентности. Каријеру је започео као школски наставник.

References

Cefai, C., Bartolo, P., Cavioni, V., & Downes, P. (2018). Strengthening social andemotional education as a key curricular area across the EU: A review of theinternational evidence. NESET Report. Luxembourg: Publications Office of the European Union.

Durlak, J. A.; Weissberg, R. P.; Dymnicki, A. B.; Taylor, R. D. (2011). The impact of enhancing students’ social and emotional learning: A meta-analysis of school-based universal interventions. Child Development, 82 (1), 474-501.

Goldberg, J. M., Sklad, M., Elfrink, T. R., Schreurs, K. M. G., Bohlmeijer, E. T. and Clarke, A. M. (2019). Effectiveness of interventions adopting a whole school approach to enhancing social and emotional development: a meta-analysis. European Journal of Psychology of Education, 34(4), 755–782.

OECD (2021) Beyond Academic Learning.

UNICEF and the European Union (2021) Our Europe, Our Rights, Our Future.

WHO Regional Office for Europe (2018). Adolescent mental health in the European Region.

WHO Regional Office for Europe (2020). Spotlight on adolescent health and well-being. Findings from the 2017/2018 Health Behaviour in School-aged Children (HBSC) survey in Europe and Canada International report