Разговори о образовању: Путеви до школског успеха

Ја сам професор Пол Даунс, професор психологије образовања и директор Центра за образовне недостатке при Институту образовања на Универзитету у граду Даблину.

Шта су највећи изазови за унапређење образовних исхода?

Главна брига је смртоносни коктел сиромаштва и пост-пандемијски утицај. Већ од теста PISA 2018. видимо забрињавајући пад резултата из основних знања, од читања, математике и природних наука, код више од једног од пет ученика широм Европе.

Како бисте дефинисали школски успех?

Ради се прилично о холистичком приступу који наглашава успех као добробит и друштвени и лични развој наше деце и младих. Развој друштвених и личних компетенција, свести о себи и, наравно, на том нивоу, спречавање булизма спада у ово, јер је булизам антитеза здравој комуникацији.

Препоруке Савета по питању путева до школског успеха

Сигурно, један кључни слој нове иницијативе је порука земљама чланицама да интегришу стратегије против превременог напуштања школе и за превенцију булизма. Ту је читав низ слојева додатих Препорукама Савета из 2011. Они укључују већи фокус на диференцијацији потреба, како би се разликовале стратегије универзалног приступа од приступа циљним групама и од индивидуалне интензивне подршке. Угао диференцијације представља кључну разлику. Ту је и препознавање приступа на нивоу целе школе који није постојао у приступу из 2011. где на школе морамо гледати као на системе, системе односа, стратешких интервенција, као и, наравно, мултидисциплинарних тимова у школама и око њих: међусекторски аспекат, како би се окупили кључни актери.

Како подржавамо ученике?

Ја мислим да неке од очигледних стратегија на нивоу превенције које дефинитивно морају постати део система и које би биле поткрепљене доказима, укључују ствари попут, на пример, програма донирања књига домаћинствима где би циљне породице биле оне у великом сиромаштву како би се осигурало да код куће имају добре ресурсе за читање којим би се неговала љубав према читању која је од кључне важности не само за течно читање већ и за школски успех. Што се тиче нивоа интервенције, очигледни нивои би били, примера ради, луксембуршки модел где постоје језички медијатори као што је код њих случај где имају око 37 различитих језика, при чему постоје медијатори који се баве питањима језика. Што се тиче компензација, мислим да постоје јасне лекције из обавезног образовања, чак и за мејнстрим систем. Оне укључују ствари попут јавног препознавања постигнућа преко награда и церемонија којима се слави успех. То не кошта ништа а доноси много мејнстрим систему.

Како можемо подржати наставнике?

Мислим да овде постоји јасна прилика по питању читаве области ресторативне праксе која је у спектру од релативно једноставних приступа постављања питања и комуникације и коју треба разликовати од ресторативне правде, која је потпуно другачија иницијатива. Ресторативна пракса у школама је јефтин, једноставан, а при том врло нијансиран и фокусиран начин унапређивања културе комуникације у школи кроз отворена питања која помажу да се изгради емпатија и гледање ствари из друге перспективе не само код ученика већ и код школског особља.

Које мере могу подржати приступе на нивоу целе школе?

Системски приступи на нивоу целе школе морају саслушати ученике и родитеље, али посебно маргинализоване ученике и оне који ризикују да постану искључени како би се саслушали њихови проблеми са школским системом. И, наравно, димензија мултидисциплинарног тима односи се на препознавање чињенице да проширујемо наш концепт школе. Школа се не односи само на наставнике и ученике. Школа је и место на коме се други кључни стручњаци могу укључити у шире холистичке потребе и подржати нашу децу и младе.

Кључни елементи по питању путева до школског успеха

• Превенција / Интервенција / Компензација
• Приступ на нивоу целе школе
• Потребе ученика
• Ангажман / Постигнуће / Добробит
• Прикупљање података и надзор
• Системски приступи