Компетенција за предузетништво подразумева способност препознавања и схватања могућности, као и планирања и управљања процесима који су од културне, друштвене или финансијске вредности, на креативан начин. То је свеобухватна компетенција која подразумева познавање контекста и прилика, етичких принципа и самосвести. Такође, укључује вештине креативности (машта, критичко размишљање, решавање проблема), комуникације, мобилизације ресурса и суочавања са неизвесношћу, двосмисленошћу и ризиком, уз ставове самоефикасности, мотивације и истрајности, као и вредновање идеја других појединаца. Слично томе, компетенција за иновације се односи на мешавину одређених личних карактеристика, друштвених вештина, знања о садржају, размишљања оријентисаног на будућност, креативног размишљања и вештина у управљању и изради пројеката. Предузетничко образовање има за циљ развијање вештина и начина размишљања ученика како би могли да претворе креативне идеје у предузетничке акције. Ово захтева партнерство са организацијама ван школе, чиме се промовише искуствено учење.

Циљ ове анкете био је процена ставова о компетенцијама за иновације и предузетнижтво. Била је отворена на платформи School Education Gateway од 27. јануара до 20. марта 2022. године и привукла је 121 испитаника из 33 државе, од којих је 79% било наставника или руководилаца школа.

Резултати (N = 121)

1.  Размишљајући о својој школи или школи коју познајете, у којој мери се слажете са следећим изјавама?

Већина испитаника је изјавила да су компетенције за иновације и предузетништво интегрисане у њихов школски програм, посебно кроз међупредметни приступ (55%), а у мањој мери као посебан предмет (36%).

Поред тога, 56% испитаника се сложило или у потпуности сложило да њихова школа нуди активности за развој обе компетенције, а 41% је навело да постоји именовани наставник одговоран за ову област.

Међутим, 79% је изјавило да обема компетенцијама треба дати већи нагласак на нивоу школе, а у истом смислу, 68% испитаника је изјавило да ове компетенције не би требало да се стичу углавном ван школе.

2.  Шта је од следећег најлакше доступно школама у вашој земљи за подршку иновацијама и предузетништву? Можете изабрати до три опције.

Што се тиче најприступачнијих ресурса за подршку иновацијама и предузетништву у школама, 52% испитаника је изабрало штампане/онлајн наставне материјале, затим мреже наставника (44%) и кратке онлајн курсеве и радионице за наставнике (41%).

Изражена је умерена подршка националним пројектима и конкурсима, смерницама за наставу и партнерствима са организацијама, удружењима и предузећима (у распону од 27% до 36%). Најмање доступним ресурсима сматрају се европска такмичења и кампање са 19% и центри експертизе са 12%.

3. У којој мери сматрате да су следеће праксе делотворне у подучавању компетенција за иновације и предузетништво?

Све наведене праксе већина испитаника сматра ефикасним.

На основу одговора, најефикасније праксе су активности ван школе које повезују ученике са локалном заједницом или предузећима (91%), затим лабораторије за иновације које укључују ученике у истраживачке пројекте за решавање савремених изазова (91%) и међународни пројекти (90%).

Њих у стопу прате пракса укључивања предузетника у учионицу како би поделили своја искуства (88%), затим учешће ученика на релевантним такмичењима (86%) и симулације и мини компаније (84%).

4.  У којој мери ваша школа ради са следећим актерима на развоју ученичких компетенција за иновације и предузетништво?

Успостављање школских партнерстава са спољним организацијама може бити кључно за развој компетенција ученика за иновације и предузетништво.

Најчешћа сарадња укључивала је регионалне/националне јавне службе и организације у заједници (обоје по 37%), а затим општинске агенције/тела и уметничке и културне организације (обоје по 36%).

Психосоцијалне установе, локални послодавци и удружења родитеља добили су умерене стопе одговора, у распону од 34% до 31%.

Регионална/национална предузећа, добротворне организације и синдикати били су најмање чести кандидати за сарадњу међу испитаницима.

Закључак

Резултати ове анкете, засновани на релативно малој стопи одговора, сугеришу да су компетенције за иновације и предузетништво део школског плана и програма углавном кроз међупредметне приступе и школске активности које спроводе наставници, док отприлике осам од десет испитаника наводи да обе компетенције треба да добију већу заступљеност на нивоу школе.

Сматрало се да су најефикасније праксе за развој компетенције ученика за иновације и предузетништво ваншколске активности које повезују ученике са локалном заједницом/предузећима, лабораторијама за иновације које укључују ученике у истраживачке пројекте и међународне пројекте.

Што се тиче ресурса, наставници су изјавили да имају лакши приступ наставним материјалима, мрежама наставника и могућностима за професионални развој, него организацијама/удружењима/предузећима, европским такмичењима/кампањама и центрима експертизе. С тим у вези, наставници су навели да нису толико сарађивали са регионалним и националним предузећима, добротворним организацијама и синдикатима.

Више о предузетничком образовању можете сазнати на наменској страници Европске комисије, а за додатне податке погледајте овај Eurydice извештај за 2016. годину. Такође можете сазнати више о алатима, методама и добрим праксама у Предузетничкој школи, као и у извештају о наставницима као критичном фактору успеха у предузетничком образовању.

Додатак: Улога испитаника