Наставници спроводе наставни план и програм у складу са сопственим епистемолошким и идеолошким уверењима о настави. Сходно томе, важно је шта наставници верују кад су у питању циљеви ГВ. Потребе ученика и школски контекст су од суштинског значаја при одабиру циљних тема и они се односе на општу улогу појединца у друштву са одређеним културолошким вредностима. Кроз заједницу, едукатори деле своје сумње у одређену тему и продубљују своје знање и стручност у овој области кроз сталну интеракцију.

Како би се изашло у сусрет глобалним променама и међународним циљевима, потребно је извршити ревизију постојећих наставних планова и програма по питању грађанског васпитања. Државним законом 92/2019 ова тема се покушала редифинисати промовисањем међудисциплинске и заједничке евалуације. Стога су аутори и њихове колеге од обданишта до основних и средњих школа истог института одвојили 25 сати да формулишу и координирају планове часова са фокусом на пет главних области грађанског васпитања: 1) игра и правила, 2) околина, 3) дигитални идентитет, 4) наклоности и 5) инклузија. Одабрана методологија се грубо може дефинисати као акционо истраживање.

Иако су радиле независно једна од друге, групе су ипак успеле да прате исте смернице и да конвергирају ка истим проблемима. Први исход је скуп практичних планова часова који доследно воде ученике, узраста од 3 до 14 година, кроз пет стубова грађанског васпитања у свим дисциплинама. Искуство дељења истог задатка проузроковало је нешто тензије због приметног оптерећења које тако захтеван задатак са собом носи, али је комбинација стручности и тимског рада резултирала изузетним путовањем ка одговорности и иновацији.

Кључне речи: грађанско васпитање; заједница праксе; стручност наставника; обука наставника на послу.

Аутори: Lucia Bombieri, Stefania Solazzo & Alessandra Trevisan

Скините цели чланак (PDF)

Овај рад је достављен током позива за радове из 2022, а прошао је екстерну научну рецензију. Погледајте овде све чланке који су одабрани у оквиру истог позива.