Изградња заједница кроз дијалог, а не кажњавање

Ресторативне праксе могу променити ситуацију у школама и омогућити одмак од парадигме кривице и казне. Оне се фокусирају на изградњу и јачање односа и заједнице, и преузимање одговорности када је неко повређен или нешто оштећено

Уместо да питамо које је правило прекршено, ко је крив и какву казну треба изрећи, питамо који су односи нарушени и шта је потребно онима који су укључени. Овај приступ промовише повезаност, дајући простор ономе што одржава заједницу и осигуравајући да се свачија перспектива види и чује.

Захваљујући финансирању из савезног програма „Живи демократију!“, први пут у Немачкој смо били у могућности да применимо ресторативне праксе користећи приступ на нивоу целе школе. Желео бих да поделим три лекције које смо научили.

Одрасли као циљна група

Деца уче посматрајући и опонашајући одрасле, тако да су циљна група пилот пројекта били запослени у једној основној школи. Позивање одраслих у школу да преузму улогу ученика може довести до отпора, па смо морали више пута да јасно стављамо до знања да почетни циљ нашег рада није био само да променимо понашање деце. Интервенције које се фокусирају само на децу могу довести до тога да их одрасли уче стварима које заправо не примењујемо у свакодневном животу. Класичан пример је када одрасла особа викне: „Тишина сви!“ – вербална порука подстиче да се говори тихо, али начин на који се преноси даје пример да је у реду викати да би вас саслушали.

Процес промене на нивоу целе школе са управљачком групом

Ресторативне праксе представљају културну промену, јер је већина нас одрасла у културним срединама и школским структурама у којима је фокус био на кривици и казни. Стога је пилот пројекат осмишљен као процес промене на нивоу целе школе. Управљачка група, коју су чинили школско особље (управа, наставници, социјални радници) и пројектно особље, преузела је централну улогу. Састајала се једном месечно како би разговарало о наредним корацима и постарало да мере пројекта задовоље потребе школе.

Континуирана сарадња створила је односе поверења, тако да се о активностима могло разговарати искрено и отворено. Чланови запослени у школи ће наставити са радом и након завршетка пројекта, тако да управљачка група представља важан елемент одрживости пројектних мера.

Нажалост, члан стручне групе едукатора се придружио управној групи тек пред крај пројекта, и није било могуће ангажовати некога из секретаријата школе или управе зграде да представи и њихову перспективу.

Коришћење кругова на проактиван и реактиван начин

Све наше састанке и радионице организовали смо у духу круга – састанци у кругу су централни елемент ресторативне праксе. Моћ састанка у кругу је у његовој структури (пријављивање и одјављивање, коришћење „предмета за узимање реч“) и у његовом начину размишљања (свако може да допринесе и осети осећај припадности). Ова структура и начин размишљања нам такође помажу да добро реагујемо на инциденте и сукобе.

У једном од одељења петог разреда,  на одељенском већу се расправљало о посту о дечјој порнографији. Фокус није био на оптужбама и окривљавању, већ на томе како је то утицало на чланове групе и њихове односе. Користећи предмет за узимање речи, и ученици и наставници су могли да поделе своје ставове без прекидања. Питање за одјављивање („Када сте икада урадили нешто што сте тек касније разумели у потпуности?“) фокусирало се на заједничка искуства како би се спречило да дете које је одговорно буде искључено. Након ресторативног одељенског већа, сви су поново могли да се концентришу на наставне активности.

Родитељско веће, које је убрзо потом одржано у другом кругу, такође је омогућило родитељима да превазиђу окривљавање и наметање једностраних захтева. Родитељи су схватили да желе да имају више контакта једни са другима како би могли боље да решавају тешке ситуације у учионици код куће.

Закључак

Осећај припадности, да ће свачије гледиште бити саслушано и да је могуће заједно радити кроз сукобе без окривљавања и кажњавања су фактори који јачају заједнице. Они омогућавају да се демократија доживи као начин живота.